МАРКО КРАЉЕВИЋ
У време када су српске териоторије пале под турску власт поробљеном народу је било јако тешко због многобројних намета од стране Турака. Народни певачи су уз гусле и епске песме успели да сачувају национални идетитет и усаде наду да ће наш народ једном бити слободан јер је међу њима јунак довољно силан и праведан да их спаси. Иако га историја није упамтила као јунака са волшебним способностима епска песма је од њега направила непобедивог јунака од мегдана, јунака Краљевића Марка.
ИСТОРИЈА
Марко Краљевић је био син краља Вукашина, једног од најмоћнијих средњовековних великаша. Области којима су владали Мрњавчевићи (Маркова породица) налазиле су се у Македонији. После погибије Вукашина и његовог брата Угљеше у Маричкој бици 1371. године, Марко долази на престо. Главни град области којом управља је Прилеп. Околности под којима ће Марко владати неће му бити нимало наклоњене. Турци незадрживо освајају српске земље.
Било је то „најгоре од свих времена“, „време кад су живи завидели мртвима“, како бележи један тадашњи летописац. Марко ће бити приморан да постане турски вазал и учествоваће у многим биткама на страни Турака. Скоро је сигурно да он није учествовао у Косовској бици 1389, или бар није учествовао на српској страни. Марко је, као и његов отац, био ктитор многих задужбина. То је једини стварни траг његовог живота.
Погинуо је, борећи се на турској страни, у боју на Ровинама 1395. године. Један тадашњи историчар, Константин Филозоф, писао је да је Марко пред тај бој рекао: „Ја кажем и молим Господа да хришћанима буде помоћник, макар ја био први међу мртвима у боју“.
Марков физички изглед и опис коња најчешће су дати паралелно у песмама и оно што је интересантно, увек је исти у свим песмама. Увек пије вино, коњ му је шарен као говече, носи кожух од вучије коже а на глави му је вучија капа, међу зубима му је нешто црно и упоређује се са јагњетом. Има ограмне бркове а када се наљути из очију жива ватра сева. Када се наљути има обичај да зграби буздован и да свој огртач од вучје коже окрене наопачке.
Историја каже да су Маркови родитељи били Вукашин и Јевросима који не поседују чаробне особине, па ипак их њихов син има. Откуд Марку надљудска снага и горостасан изглед? Прочитај песму „Женидба краља Вукашина“ и потражи одговоре на ова питања.
О чудесном изгледу и Марковој снази казује се у многим песмама, а Вук Караџић оставио је запис о Марку: „Никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића. Ја ћу овде назначити о њему оно што се у пјесмама слабо налази, него се приповједа. Приповједа се да је Марко био много јачи од осталијех садашњијех а јамачно и ондашњијех људи (…) Ја сам у детињству гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола где је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реп преко рамена и носи на леђима идући управо (…) За његова Шарца једни приповједају да му га је поклонила некака вила, а једни опет да га је купио у некакијех кириџија: прије Шарца веле да је мијењао много коња, па га ниједан није могао носити; кад у некакијех кириџија види шарено губаво мушко ждријебе, учини му се да ће од њега добар коњ бити, и узме га за реп да омахне око себе као што је остале коње огледао, али се оно не дадне ни с мјеста помаћи; онда га купи у кириџија, излијечи га од губе и научи вино пити“. (Наведено према: Антологија народних јуначких песама, Војислав Ђурић, СКЗ, Београд, 1992, стр. 51)
Одликују га не само изузетна снага већ и високе моралне особине. Марков карактерни лик дат је много потпуније. Он је нежан и племенит кад нејаке орлушиће узима из запаљене куле и ставља их себи у свилена недарца, храни их читав месец и недељу више па их онда пушта да се састану с родитељима. Марко штити слабе и нејаке од турских насилника, избавља пријатеље из тамнице, ослобађа девојке и младиће од сурове свадбарине, спасава цареву ћерку од нежељене удаје, суди по правди завађеним великашима и чини многа друга добра дела. Марку је народни певач приписао један од најлепших стихова наше епике: Јер зло добра донијети неће.
Али Марко је и турски вазал, те мора да ратује за турског цара и да се бори против многих одметника од султана. Марко је приказан и као инаџија и кавгаџија. Он оре цареве друмове, понекад је суров и самовољан, не поштује турске законе. Да би заметнуо кавгу, игра ситно калуђерски, или се претвара да је болестан без болести од мудрости тешке. У бојевима се служи не само снагом и вештином, него и лукавством, преваром или шалом. Дешава се да се Марко препадне од страха пред противником, па тако његов лик постаје потпун, близак стварном људском животу.
Маркова снага и виталност представљају снагу народа, па му је зато подарен живот од триста година и нада да ће васкрснути. У песми узвишеног садржаја изговара необичну мудрост на крају живота: "Лажив свијете, мој лијепи цвјете!"
Пре него што прочиташ песме из циклуса о Марку Краљевићу, важно је да се подсетиш неких песама преткосовског циклуса које су најава за овог епског јунака. Погледај кратак прилагођени преглед (Марија Тир Борља).
ПРОЧИТАЈ ПЕСМЕ
ПЕСМЕ У СТРИПУ
МАРКО КРАЉЕВИЋ УКИДА СВАДБАРИНУ
МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА
ПРОЧИТАЈ И ОВО
ТВОЈИ ЗАДАЦИ