Najznačajnija ličnost za nas je kompozitor Isidor Bajić.

10. avgusta 1878. godine u Kuli, rođen je srpski kompozitor Isidor Bajić. Muziku je studirao kod Keslera u Budimpešti. Bio je nastavnik u Srpskoj gimnaziji, horovođa i organizator muzičkog života u Novom Sadu, autor vokalnih i klavirskih dela i scenske muzike. Posebnu pažnju je posvetio obradi dela utemeljenih na narodnim motivima, a bavio se i teorijom muzike.

U Novom Sadu je 1903. pokrenuo "Srpski muzički list" i "Srpsku muzičku biblioteku" u kojoj je pretežno objavljivao kompozicije savremenih autora. Osnovao je Muzičku školu 1909. i jedan je od pokretača Saveza srpskih pevačkih društava. Dela: opera "Knez Ivo od Semberije", "Srpska rapsodija", zbirka solo pesama "Pesme ljubavi", horske pesme "Sokoli", "Ej, ko ti kupi", "Zračak viri", "Iz srpske gradine". Autor je i pesme "Jesen stiže dunjo moja". ..

Znameniti kompozitor, Iako je poživeo samo 37 godina, u opusu ima 2.000 melodija.

Iako njegove kompozicije žive i izvode se, ovaj veliki kompozitor nepravedno je zaboravljen. Postoji samo nekoliko institucija i manifestacija koje su nazvane po njemu: OŠ "Isa Bajić" u rodnoj Kuli, muzička škola u Novom Sadu i jedna uličica u centru Novog Sada.

Od 2000. godine u Kuli se održava manifestacija posvećena Isidoru Bajiću nazvana po istoimenoj pesmi kompozitora "Jesen stiže, dunjo moja".

JOŽEF KIŠ

graditelj i idejni tvorac Velikog bačkog kanala

Prvi kanali u Vojvodini izgrađeni su početkom 18. veka. U Banatu je 1718. godine započeto iskopavanje kanala dugog 70 kilometara, od Temišvara do Kleka. U Bačkoj su prokopana dva - prvi 1785. između Kule i Vrbasa, drugi dve godine docnije od Sivca do Vrbasa.

Preteča današnjeg vojvođanskog hidrosistema bez sumnje je Veliki bački kanal, dugačak 114 kilometara, od Bačkog Monoštora do Bačkog Gradišta. Građen je između 1793. i 1801. godine po projektu braće Kiš.

Oduševljen engleskim dostignućima, Jožef Kiš i njegov brat Gabor, takođe vojni inženjer, dolaze u Bačku 1780. godine te izrađuju projekat za Veliki bački kanal. Gradnja uz svečanost započinje 6. maja 1793.

Bio je to najveći projekat te vrste u tadašnjoj Evropi, a izgradnju su pratile mnoge specifičnosti

Istorijski zapisi vele da je taj kanal bio najskuplji privredni objekat austrijske carevine i Evrope - koštao je 3.062.690 forinti. Prokopan je 67 godina pre čuvenog Sueckog kanala.

Zbog nesporazuma, razočaran, napušta gradnju kanala. Svečanost završetka kanala, koji je tada prozvan Jožefov kanal, upriličena je na prevodnici kod Vrbasa 1. maja 1802, bez prisustva idejnih tvoraca. Jožef je priredbu posmatrao iz svog obližnjeg letnjikovca.

Ostatak života proveo je na imanju između Kule I Vrbasa, pišući sećanja. Na poslednjoj strani jedne sveske nacrtao je, neposredno pred smrt, svojom rukom, ploču za svoj nadgrobni spomenik i epitaf za nju. Neznatno izmenjen, on i danas stoji na njegovom grobu:

„„Ovde leži Jožef Kiš, mađarski plemić. Da je on besmrtan, potvrđuje Francov kanal. Da je smrtan, ovaj hladan mermer. Rođen u Budimu 14 dana pre aprilskih kalenda 1748. Umro u Somboru, kod bačkih prijatelja, trećeg dana martovskih ida 1813.

Kišovi rukopisi, dnevnici, političke beleške su u vlasništvu Državne biblioteke (mađ. Szécsény) u Budimpešti.

Idejni tvorac, inicijator, projektant i prvi graditelj najvećeg tehničkog poduhvata u srednjem Podunavlju još od vremena gradnje Trajanovog mosta preko Dunava kod Đerdapa (velikog rimskog arhitekte i graditelja Apolodora iz Damaska), Jožef Kiš započinje eru krupnih hidrotehničkih radova u ovim krajevima. Bio je preteča i inspiracija mnogim generacijama hidrotehničara u jednoj oblasti izuzetno zamršenoj po svojim hidrogeografskim i hidrološkim osobinama.

DEJAN LUTKIĆ

glumac

Dejan Lutkić, naš poznati glumac, odrastao je u Kuli i bio je učenik OŠ "Isa Bajić".

U svojim sećanjima na detinjstvo kaže:

"Sećam se kuće sa velikim dvorištem i kera koji se zvao Klajd. Taj ker bio je sa mnom non-stop i pamtim da sam ga gnjavio do besvesti. Pomisao na detinjstvo donosi mi atmosferu bezbrižnosti koju sam tada pokupio. Potičem iz porodice lekara. Majka mi je rendgenolog, a otac ginekolog. Imam i stariju sestru Maju... U osnovnoj školi bio sam u rok fazonu. Nosio sam uzane farmerke, cipele „londonke“, „rokerku“ i frizuru „rokabili“... Imao sam stvarno vrlo lepo i bezbrižno detinjstvo..."

...Dejan Lutkić imao je samo jedan cilj u životu što se profesije tiče, a to je da postane glumac. Tako ga je, logično, put iz Kule posle završene gimnazije vodio pravo na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.

"Da, oduvek sam to želeo, čak i u uzrastu kada uopšte nisam znao šta znači biti glumac. Sećam se da su moji drugari, dok smo bili klinci, imali raznih ideja šta bi mogli da budu kad porastu. Ja nikada nisam imao rezervnu varijantu osim glume." Dejan Lutkić danas važi za jednog od najpopularnijih i natraženijih domaćih glumaca.

MILOVAN ŠUVAKOV

naučnik

Milovan Šuvakov (28. jul 1979, Beograd) je srpski fizičar. Trenutno radi kao viši naučni saradnik u Institutu za fiziku u Zemunu. Pažnju javnosti je privukao novim rezultatima u rešavanju problema tri tela u radu koji je objavio 2013. godine. Odrastao je i osnovnu školu je završio u Kuli, a zatim je školovanje produžio u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu koju je završio 1997. godine. Osnovne studije je završio na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je 2004. godine, a posle toga je na istom fakultetu završio i master studije 2005. godine. Postdiplomske studije je upisao na Univerzitetu u Ljubljani na Institutu „Jožef Stefan“. Doktorirao je 2009. godine u klasi Bosiljke Tadić sa tezom iz oblasti nanofizike.

Šuvakov radi kao viši naučni saradnik u Institutu za fiziku u Zemunu. Bavi se numeričkim simulacijama iz više oblasti, među kojima su nanofizika, elektronika, fizika kvarkova, fizika plazme, topologija. Predsednik je Društva za promociju i popularizaciju nauke i saradnik Centra za promociju nauke. Od 2010. do 2012. godine bio je rukovodilac seminara matematike u Istraživačkoj stanici Petnica. Od 2014. godine radi i u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao savetnik i pomoćnik ministra prosvete.

Pažnju svetske javnosti je privukao novim rezultatima u rešavanju Njutnovog problema tri tela, zajedno sa Veljkom Dmitrašinovićem u radu "Tri klase Njutnovog drveta - planarne periodične orbite tela" („Three Classes of Newtonian Three – Body Planar Periodic Orbits”) koji je objavljen u svetskom časopisu za fiziku Physical Review Letters u martu 2013. godine. Posle Lagranža i Ojlera koji su otkrili prvu klasu specijalnih slučajeva u kojima je taj problem rešiv, dve nove familije specijalnih slučajeva su pronađene tek razvojem računara, 1970-ih godina. U radu su objavili da su pronašli 13 novih familija rešenja Njutnovog zadatka.