Project Polijelej иконе за хорос

27/03/2017

Још чекам свог мајстора овде да ми изреже прототипове, да можемо да одлучимо основни облик икона макс. величине 10х13цм.

У игри су дакле, тип А и тип Б (овај трећи тип, са "перпендулијама" које треба да висе са доње стране, сам одмах одбацио као превише компликован...)
Произвођач Хороса (Грци) је оставио само два некаква шиљка за монтажу иконица, и то у хоризонтали...

Највише због тога, одлучио сам да се овде у Америци направи посебан носач, на који би се двострано лепиле иконе на танком хардборду (масониту/лесониту). То ће такође да поједностави транспорт икона из Србије.

Након што одаберемо облик и тачан формат (колико простора да се остави да икона "дише" унутар месинганог отвора Хороса), треба да се одлучимо за величину фигуре. Варијанту да се стави цела фигура сам одмах одбацио, будући да мој Главни Мајстор у Србији, све иконе малог формата, већ дуго, мора да ради уз помоћ лупе...

Одабраћемо дакле, једну од ове три варијанте:

За ову фазу "прототиповања" одабран је детаљ са предивне иконе у критском стилу, која се чува у ризници манастира Св. Катарине - Св. Ап. Андреј Првозвани:

Ова фотографија је настала за потребе каталога изложбе коју је организовао чувени Гети музеј, негде почетком деведесетих. Копирајт и власништво је братства манастира.

У суштини, све се "врти" око одређивања величине ореола

Прва варијанта (Полуфигура)
Трећа варијанта ("биста" тј попрсје без руку)
У случају да одаберемо в. фигуре "до појаса" (варијанта друга - попрсје), ореол треба да је нешто мањи од једне половине укупне висине даске - јер од "коталачке јаме" (центалног удубљења које ствара кључна кост) до пупка (који је у нивоу лакта када је рука опуштена уз тело), треба да "стане" још један пречник ореола - по висини...

То изгледа овако:

Пречник ореола на овој слици је мањи (око 10%) од висине означене белом стрелицом. Користимо "критски" предложак (вероватно из шеснаестог века); у идеалном свету пропорција развијене Византије (14. век -"ренесанса Палеолога", Панселинос, Михајло и Евтихије...), ове две вредности би биле готово идентичне...

Драги куме, на овом месту морам да направим дигресију, и да напишем коју о истраживању које спроводим ево већ преко десет година. Не тиче се то директно садашњег нашег "проекта", али волео бих да овом приликом тестирамо моје налазе (показао сам ти их, чини ми се, кад смо се посл. пут видели, на Миљаковцу). Такође користим прилику да први пут јавно о томе пишем (уколико се сагласимо да "шерујемо" линк ка овој страници на друштв. мрежама итд.):

У иконографији развијене Византије, ореол је био "мера" СВЕГА...

По мом разумевању, у древна времена истинских Мајстора, ореол (гр. φωτοστέφανο - "светлосна круна") је био и мера и размера за величину главе, висину фигуре, као и разних других телесних пропорција. "Критски" мајстор, чију икону овде анализирамо (и користимо за први предложак иконографије на Хоросу у цркви Часног Крста у Јакими, држ. Вашингтон), је једноставно направио премали ореол у односу на главу; можда је посреди био технички разлог (простор на иначе комплексној икони), али посматрајући остале иконе из сличног периода, налазим да је у питању дубље нешто:

Разлаз ("дисконект") са хармонијама, којима су уметници Цариграда и Солуна владали до пада под турску окупацију, се десио

наставиће се...

Report Abuse

If you feel that this video content violates the Adobe Terms of Use, you may report this content by filling out this quick form.

To report a Copyright Violation, please follow Section 17 in the Terms of Use.